SIMPTOMI I DIJAGNOSTIKOVANJE

Najčešći simptom HL je bezbolni otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama.

 Ostali simptomi mogu biti sledeći:

  • povišena telesna temperatura, posebno u večernjim satima
  • intenzivno noćno znojenje
  • konstantan umor
  • neobjašnjivi gubitak težine
  • svrab
  • crvenilo
  • kašalj

Ukoliko se limfom nalazi van limfnog čvora, npr. u stomaku, mogu se javiti stomačni bol, dijareja ili zatvor.

Ovi simptomi nisu sigurni znaci HL-a. Oni mogu da budu izazvani drugim, manje opasnim uzrocima, kao što su grip ili neka druga infekcija. Samo lekar može da postavi dijagnozu. Kada su prisutni simptomi, važno je posetiti lekara kako bi se pravovremeno postavila dijagnoza i ukoliko je potrebno započela adekvatna terapija.

 Ne postoji simptom ili grupa simptoma koji zasigurno potvrđuju prisustvo HL. Drugim rečima svi simptomi koji nastaju zbog HL mogu biti uzrokovani i drugim stanjima. Zbog ovoga je važno da se urade početna ispitivanja kako bi se postavila prava dijagnoza HL.

Ako se sumnja na HL, lekar postavlja pitanja o razvoju simptoma i vrši pregled kako bi se utvrdilo postojanje uvećanih limfnih čvorova na vratu, pod pazuhom ili u preponama. Potrebno je da se uradi krvna slika kao i dodatna „snimanja“ u cilju procene raširenosti bolesti:

CT (kompjuterizovana tomografija)  je metoda ispitivanja, koja se zasniva na nekim starim metodama (upotreba X zraka, tehnika tomografskog snimanja) i novim dostignućima (upotreba računara). Film je zamenjen sistemom detektora koji sa velikom preciznošću pretvaraju X-zrake u svetlosne ili električne impulse koji se prenose i arhiviraju u kompjuter.

Skener je aparat u obliku velike kutije sa kružnim otvorom, kraćim tunelom, u centru. Pacijent leži na uskom stolu koji se kreće kroz ovaj otvor i za to vreme se izlaže dejstvu rentgen zračenja. Oko pacijenta se rotira rentgen cev i elektronski rentgen detektor, koji se nalaze suprotno jedan od drugog, u prstenu koji se zove pokretni deo skenera. Aparat pomoću X-zraka pravi slike slojeva pojedinih organa. Samo par sekundi je dovoljno za dobijanje nekoliko preseka,a slika koja se dobija je jasnija od bilo kog drugog načina snimanja.Gusta, čvrsta tkiva, kao što su kosti,pokazuju se svetlim(belim) nijansama, manje gusta u nijansama sivih boja, a prazan prostor je crne boje.

MR- Magnetna rezonanca daje detaljan, 3-D snimak unutrašnjih delova organizma uz pomoć jakog magneta koji je povezan na kompjuter. Zbog toga što aparat sadrži magnete, pacijent mora skinuti sav nakit, pirsing, ukoliko ga ima, ne sme koristiti tehniku. Pregled nije bolan, ali je veoma bučan i traje oko jedan sat.

PET Skener- Pozitron Emisiona Tomografija daje PET snimak koji prikazuje hemiju organa i tkiva, mereći količinu radioaktivnosti u njima. Pre snimanja pacijent dobija injekciju koja sadrži glukozu (šećer) i vrlo malu količinu radioaktivnog elementa. Obolele ćelije apsorbuju mnogo veću količinu radioaktivnog elementa nego zdrave ćelije, pa se na snimku vide kao gušća oblast ili „vruće tačke“.

Limfografija: Slike limfnog sistema napravljene pomoću rendgenskih zraka nakon ubrizgavanja kontrasta pomoću koga se bolje prikazuju limfni čvorovi i sudovi.

Biopsija je potrebna da bi se postavila konačna dijagnoza. Hirurg uzima uzorak tkiva kako bi ga patolog ispitao pod mikroskopom i proverio da li postoje maligne ćelije. Biopsija se obično uzima iz limfnog čvora, mada se uzorak može uzeti i iz ostalih tkiva. Ponekad se može obaviti laparotomija, operacija tokom koje hirurg uzima uzorak tkiva uglavnom limfnih čvorova iz trbuha koji će biti ispitani pod mikroskopom.

ODREĐIVANJE STADIJUMA

Kada je limfom dijagnostikovan, lekar mora da odredi stadijum bolesti, odnosno koliko se bolest proširila.

Da bi odredio stadijum bolesti, lekar ispituje sledeće:

  • Broj i mesto obolelih limfnih čvorova
  • Da li je oboleli limfni čvor iznad, ispod ili sa obe strane dijafragme
  • Da li je bolest zahvatila kostnu srž, slezinu ili organe van limfnog sistema, na primer jetru.

U upotrebi je Ann Arbor sistem za određivanje stadijuma bolesti.

Stadijum I – Bolest je zahvatila jedan limfni region

Stadijum II- Bolest je zahvatila dve ili više limfnih regija sa iste strane dijafragme

Stadijum III  – Bolest je zahvatila dve ili više limfnih regija sa obe strane dijafragme

Stadijum IV – Bolest je zahvatila i kostnu srž, slezinu ili organe van limfnog sistema