PRVI VEBINAR

Klinička ispitivanja u Srbiji

Ukoliko pacijent želi da učestvuje u kliničkom ispitivanju edukovano  medicinsko osoblje mora da objasni sve aspekte kliničkog ispitivanja, svrhu i cilj ispitivanja i da da relevantne informacije o leku koji se ispituje. Pacijent mora biti informisan i o drugim mogućnostima lečenja, rizicima i prednostima za zdravlje kao pravima koja ima u toku i nakon studije.

Učestvovanje je dobrovoljno i pacijent nikako ne sme da bude nateran da uzme učešće u studiji. Ako se pacijent odluči da učestvuje u istraživanju on potpisuje dokument koji se zove informisani pristanak.

Važno je da pacijenti pre potpisivanja dokumenta dobiju odgovore na sva pitanja i budu u potpunosti upoznati o svemu u vezi sa ispitivanjem. Važno je i da imaju dovoljno vremena da se posavetuju sa porodicom, prijateljima i da čuju i drugo stručno mišljenje pre nego što donesu odluku.

Zato je LIPA svoj prvi vebinar posvetila upravo kliničkim ispitivanjima. Veliku zahvalnost dugujemo dr Siniši Raduloviću koji je govorio o različitim aspektima kliničkih ispitivanja koji su važni i pacijentima i njihovim članovima porodica.

TREĆI VEBINAR

Sve o kutanim limfomima

DRUGI VEBINAR

Hočkinov limfom
Hočkinov limfom je hematološko maligno oboljenje. Tačan uzrok nastanka bolesti nije poznat, ali se pouzdano zna da postoje faktori rizika, među kojima su jonizujuće zračenje, izloženost pesticidima i hemikalijama…

Jedan od najčešćih simptoma bolesti su uvećane, bezbolne limfne žlezde, a mogu se javiti i tzv. B simptomi bolesti: povišene temperature, obilno noćno znojenje, kašljucanje, nagli gubitak težine.

Pravilno dijagnostikovanje, osim fiziološkog pregleda hematologa, zahteva i dodatne analize, te kada lekar ima pred sobom kompletne rezultate, on daje dijagnozu.

Hočkinov limfom se i kod nas leči kao i u svetu, na osnovu vodiča, koji su danas dostupni i pacijentima.

Ukoliko se bolest otkrije u ranijem kliničkom stadijumu, velika je verovatnoća da će pacijent biti uspešno doveden u stanje remisije. Nakon toga, pacijent odlazi na redovne kontrole.

Kutani (kožni) limfom je retka bolest. On se javlja kod jedne u 100.000 osoba u zapadnim zemljama. Iako je je kutani limfom jedna vrsta raka, on se ponekad jako sporo razvija i ne utiče na očekivani životni vek. U tom slučaju on više podseća na neko drugo, dugoročno (hronično) oboljenje nego na rak.

Kožni limfomi mogu da se razviju i u B i u T limfocitima, pa se zato i svrstavaju u dve osnovne grupe:

  • Kutani limfomi T ćelija (CTCL) koji su mnogo češći i javljaju se u skoro 80% slučajeva i
  • Kutani limfomi B ćelija (CBCL) koji se javljaju kod manjeg broja bolesnika (oko 20%).

Dve najčešće vrste CTCL su:

  • Mycosis Fungoides-MF
  • Sezarijev sindrom-SS

Većina oblika CTCL se ne mogu izlečiti, ali se mogu lečiti i ne ugrožavaju život.

Kako se dijagnostikuju, manifestuju i leče, pogledajte u našem vebinaru.

NACIONALNI DAN BORBE PROTIV LIMFOMA 2020

Vodič kroz hroničnu limfocitnu leukemiju

Hronična limfocitna leukemija je najčešće hematološko maligno oboljenje kod odraslih i primarno se smatra oboljenjem starijeg životnog doba, odnosno najveći broj pacijenata je stariji od 65 godina. Procenjuje se da u Evropi broj obolelih iznosi oko 5 slučaja na 100.000 stanovnika, što joj daje status retke bolesti. Srbija se po broju pacijenata uklapa u ovu statistiku, broj novodijagnostikovanih na godišnjem nivou je oko 340 pacijenata, a broj pacijenata sa HLL-om u Srbiji je nešto manji od 2000.

U ranim stadijumima bolesti većina bolesnika nema značajne simptome, te se vrlo često bolest otkrije sasvim slučajno, običnom analizom krvi. Postoji grupa bolesnika koja nema simptome ili komplikacije i ne zahteva lečenje, već redovno praćenje od strane hematologa, dok kod bolesnika sa agresivnom formom bolesti, koja se karakteriše brzom progresijom neophodno je odmah krenuti sa lečenjem. Standard lečenja zavisi od godina bolesnika,  komorbiditeta, parametara rizika i raspoloživih medikamenata. Saznajte sve o opcijama u lečenju na osnovu ESMO vodiča, i o dostupnim terapijskim modalitetima u Srbiji.

Bez obzira da li se lečenje uvodi odmah ili je pacijent pod redovnim nadzorom, život sa ovom teškom i neizvesnom bolešću predstavlja jedinstveno iskustvo, kroz koje svaka osoba i njoj bliski ljudi prolaze na različite načine.

ČETVRTI VEBINAR

Drugi kongres posvećen pacijentima sa limfomom i HLL-om