OSTANITE U KONTAKTU SA PORODICOM I PRIJATELJIMA

I porodica, rođaci i prijatelji, koliko god da su ljubazni i strpljivi imaće i momente frustracije, zbog toga što će pokušati da kontrolišu ono što se ne može kontrolisati. Zato je jako bitno da se napravi razlika između onoga šta je a šta nije u vašoj moći.

Potrudite se da nađete vremena za sebe, makar to bio neki hobi, aktivnost na društvenim mrežama, izlazak ili prosto odmor kada ste sami i ne radite ništa.

Pored vremena koje ste izdvojili samo za sebe, jako je bitno da ste svesni toga koliko odmor blagotvorno utiče na vaše stanje, da izbegavate stres, da se izbalansirano hranite i da obratite pažnju na sopstvene potrebe, jer jedino ako ste dobri sebi bićete dobri i drugima.

Ne očekujte da će svi reagovati na vašu dijagnozu onako kako ste očekivali ili se nadali. Neko će odreagovati neprimereno, čudno, ne znajući šta da kaže a neko će možda reći nešto što će vam se učiniti neprimerenim. Pokušajte da shvatite i njih i da budete ljubazni i strpljivi sa njima. Razlog takvog njihovog ponašanja, najverovatnije leži u tome što su i oni uplašeni i izgubljeni.

Evo nekoliko saveta kako da popravite komunikaciju sa drugima:

• Pomozite im da nauče što više o vašoj bolesti
• Ne osuđujte ljude koji ne mogu da obuzdaju svoja osećanja. Ljudi koji su poznati po svom smislu za humor i oštrim komentarima, možda ne mogu naći načina da vam kažu koliko im je žao što ste bolesni. Pokušajte da im kažete šta vam je potrebno, sigurno će vam pružiti pomoć.
• Pokušajte da prihvatite činjenicu da će neki ljudi izbegavati da pričaju sa vama. Možda će se potpuno izolovati od vas zbog toga što se ne osećaju prijatno razgovarajući o vašoj bolesti i problemima. Ne brinite, vremenom će se navići!
• Interesujte se za živote drugih. Koliko god da su vaši prijatelji i porodica ljubazni i osećajni, biće vam jako zahvalni ako se u razgovoru osvrnete i na njihove živote.