PROBLEMI U ISHRANI I KAKO IH PREVAZIĆI

U toku terapija jako je bitno da pacijent unosi adekvatne koli??ine proteina i kalorija. Međutim jesti dovoljne količine kvalitetne hrane u toku terapija može biti izazov zbog čestih problema pacijenata sa gubitkom apetita, mučninom i povraćanjem, dijarejom, opstipacijom. Takođe dolazi i do promene ukusa i mirisa hrane, a poneki pacijenti imaju poteškoće prilikom žvakanja i gutanja zbog pojave rana i bolova u ustima.

Hrana koju dijagnostikovani pacijenti sa hematološkim malignitetima treba da konzumiraju treba da:

• Sadrži više energije (jer su energetske potrebe povećane zbog rasta tumora) i nutritivne sastojke u prihvatljivoj formi;
• Podstiče apetit;
• Podeljena na veći broj malih obroka ili u obliku parenteralne ishrane (teška kaheksija, ulceracije u ustima i nosu), ili preko nazogastrične sonde;
• Adekvatna parenteralna ishrana predupređuje kancersku kaheksiju, popravlja odbrambene imunološke mehanizme i poboljšava nutritivno stanje tako da pacijenti postaju sposobni za radijacionu i hemoterapiju.

Dijetetske preporuke su sledeće:

• Energetski unos treba da bude visok (25-35 kcal/kg za održavanje telesne mase, 10 –50 kcal/kg da se nadoknade rezerve).
• Unos belančevina treba da bude visok (1-1,5 g/kg telesne mase za održavanje, 1,5-2 g/kg da se nadoknadi gubitak telesne mase).
• Posebno je bitno insistiranje na oralnoj ishrani koliko je moguće duže do prelaska na neki drugi vid ishrane.

Evo nekih saveta kako preduprediti i prevazići eventualni problem gubitka apetita u toku primanja terapija:

• Stimulisati apetiti mirisom, ukusom i izgledom obroka.
• Jesti manje, češće i u određeno vreme.(unositi male obroke svaka 2 sata).
• Hrana treba da je visokokalorična i sa dosta proteina.
• Ukoliko postoje poteškoće sa konzumiranjem čvrste hrane, koristiti kašastu ili tečnu hranu.

Da bi povećali količinu proteina i kalorija u obroku potrebno je koristiti :

• Mlečne proizvode
• Piletinu
• Belance
• Čajno pecivo, keks sa suvim voćem
• Hleb sa semenkama, testenina
• Suvo voće, voćni kolač
• Lešnik, orah, badem

Ako želite da smanjite ili predupredite mučninu i povraćanje:

• Jesti više manjih obroka dnevno.
• Jesti hladnu hranu bez jakih mirisa.
• Biti u sedećem stavu minimum jedan sat posle obroka.
• Izbegavajte hranu   koja   izaziva   mučninu   –   masnu,   prženu,   začinjenu   i  preslatku hranu.
• Jedite suvlju hranu kao što su krekeri, grisine, tost.
• Jedite pasiranu, sočnu, lako svarljivu hranu(jogurt, mlad postan sir, belo meso, pirinač).
• Od voća i povrća: krompir, šargarepa, banana, jabuka.
• Tečnosti konzumirajte polako u malim gutljajima.
• Preporučuju se bistre tečnosti: supa, čaj od nane, sok od jabuke.
• Izbegavajte da jedete u prostoriji koja se oseća na kuvanje ili gde je pretoplo.
• Isključiti per os ishranu dok ne prestane nagon za povraćanjem, nakon toga, uzimati polako i u razmacima male gutljaje vode, čaja ili bistrih supa.
• Ukoliko organizam prihvati tečnu hranu, nakon nekog vremena preći na kašastu hranu (pire od krompira, šargarepe, kaša od pirinča, jogurt).

Ako dijareja duže traje može izazvati dehidrataciju ili sniziti nivo soli i minerala u organizmu zato se preporučuje:

• supe, čorbe;
• pirinač, tost;
• jogurt, mlad sir, piletina bez kožice, belance;
• kuvano povrće (šargarepa, krompir, bundeva);
• od voća – banane, pečene jabuke;
• dosta tečnosti kroz češći unos manjih količina – supe, gorak čaj, mlaki napici;

Opstipacija se definiše kao izostanak redovne stolice, odnosno manje od tri pražnjenja nedeljno. Javlja se usled nedostatka vode ili vlaknastog povrća u ishrani, nedostatka fizičke aktivnosti ili zbog hemioterapije i uzimanja lekova. Preporučuje se:

• Namirnice bogate biljnim vlaknima – sveže voće i povrće, integralne žitarice.
• Pšenične mekinje 1 kašika dnevno.
• Seme lana (2-3 kašike dnevno) ali samo ako ne postoji anemija.
• Dosta tečnosti – najmanje 1,5 l na dan – voda, mlaki sokovi, limunada, čajevi.

Ispucala usta se javljaju kao posledica hemioterapije i zračenja. Pored ispravne higijene usta, mogu pomoći i sledeći saveti :

• Jesti mekanu hranu koja je pogodna za žvakanje i gutanje.
• Mekane voćke, pasirano voće.
• Mladi sir.
• Pirei od povrća.
• Izbegavati tvrdu, suvu ili grubu hranu.
• Izbegavati kiselo voće i sokove, ljutu, začinjenu hranu.
• Konzumirati tečnost pomoću slamčice.
• Hrana treba da bude hladna ili mlaka, jer vruća i topla jela mogu iritirati osetljiva usta.

Zbog terapije ili zbog problema sa zubima mogu se javiti promene ukusa hrane. Sledeći saveti mogu pomoći da se reguliše promena ukusa:

• ispirati usta vodom pre obroka;
• jesti male obroke više puta dnevno (jesti kad god se oseti potreba);
• konzumirati aromatičnu hranu kako bi se stimulisalo čulo ukusa;
• meso može   prouzrokovati   neugodan   ukus,   potrebno   ga   je   zameniti   drugim namirnicama koje su bogate proteinima ( mlečni proizvodi, jaja );
• jesti u društvu porodice i prijatelja.

OPŠTA UPUTSTVA KOD PRAVILNE ISHRANE U TOKU TERAPIJA

U toku  celodnevnog  jelovnika  organizovati   5-6  obroka  (tri  bazična: doručak,  ručak, večera  i  dva  do  tri    poluobroka ili užine ). Unošenje  manjih  količina  hrane u  određenim vremenskim   razmacima  omogućava  dobro  varenje,  apsorpciju  hranljivih   sastojaka  i  pražnjenje creva.

Kako  bi  se  maksimalno  očuvala  biološko – dijetetska  vrednost  namirnica  kao  i  njihova  iskoristivost   najbolje  ih  je   koristiti  u svežem  sirovom  stanju  tamo  gde  je  to  moguće, zatim  pripremati  ih  kuvanjem  u  vodi   ili  vodenoj  pari, pečenjem  u  alufoliji, pečenjem  na  žar  ploči,  dinstanjem  bez  dodataka  masti.

Namirnice koje treba češće birati su:

Žita i  proizvodi  od  žita

Preporučuju  se  sledeće  vrste  hleba: polubeli, crni,  graham, ražani, integralni  i druge  specijalne  vrste  hleba  dobijene  od  punog  zrna  žita. Hleb  najbolje  malo  odstojao  ili  blago  prepečen  zbog  lakše  svarljivosti . Ove  specijalne  vrste  hleba  dobijene  od  punog  zrna  žita  se  preporučuju  zbog  većeg sadržaja  biljnih  vlakana  koja  imaju  izuzetnu  dijetetsko – biološku  vrednost  kao  i  zbog  boljeg  mineralno – vitaminskog  sastava.

Takođe  se  preporučuju  kuvane  testenine  (pre  svega  integralne), makaroni , špageti (bez  masnih  preliva), pirinač (integralni – biljna  vlakna), pšenični, kukuruzni  griz, kuvan  kukuruz , kuvano  žito, heljda  i  proizvodi  od  heljde  kao  i raži  i  ječma (pahuljice), nemasni  keks  i  biskviti  pre  svega  dobijeni  od  integralnog  brašna  kao i  oni tipa  plazma, petit beure  i sl.

Meso, riba, jaja

Preporučuje  se i treba birati pre svega  mesa  mladih životinja i to različite vrste  u  toku  nedeljnog  jelovnika  (zbog  različitog  proteinskog  sastava  aminokiselina, kao i  mineralno  vitaminskog  sastava)  s toga  je dozvoljena  upotreba:  pilećeg, ćurećeg, junećeg, konjskog, teleće i slične vrste.

Najvažnije  kod  mesa  jeste  način  tehničke  i  termičke  obrade  što  podrazumeva  obavezno  odstranjivanje  vidljivih  masnih naslaga, kožica, žilica i sl., meso nikada  ne  lupati  čekićem omekšavati   odstojavanjem  u  biljnim začinima  premazivanjem  senfom i sl.

Vodu  od  kuvanja  mesa  ne  treba  bacati,  upotrebiti  je  za pripremu  supa, čorbi  ili  nalivanje složenih  jela u toku  kuvanja, takođe  penu  koja se formira  pri  kuvanju  mesa ne odvajati i bacati  jer sadrži delom i denaturisane  belančevine .

Preporučuju  se  različite  vrste  riba, (masnijih  vrsta)   zbog  nezasićenih  masnih kiselina,  kao  i omega  kiselina  ali  isključivo  pripremljena  pečenjem  u alufoliji prelivena  limunovim sokom, peršunovim listom i belim lukom kada je i iskoristivost  najbolja.

Jaja  se  preporučuju 2-3 puta  nedeljno  celo  jaje (zbog  visokog  sadržaja holesterola  čiji  je  preporučeni  dnevni  unos  300 mg dnevno )   i to kuvana  da  sam  proces   kuvanja  podrazumeva  da  voda u  kojoj se kuvaju  jaja vri  7-10 min na taj način se  inaktivira salmonela.

Ne  preporučuje  se  upotreba  suhomesnatih  i  kobasičarskih  proizvoda pre  svega zbog  nekvalitetnih  delova  mesa  koji  se  upotrebljavaju  u  tehnologiji  dobijanja, pa samim tim  ovakvi  proizvodi  obiluju  mastima, zasićenim  masnim  kiselinama  i  holesterolom. Kako  bi  se  poboljšao  ukus, miris i boja dodaju  se različite vrste  emulgatora , veštačkih boja, aroma, aditiva, nitrata i nitrita. Većina  ovih  sredstava  se  nalazi na pozitivnim listama  kancerogenih  materija.

Voće i povrće

Preporučuje se korišćenje svih vrsta povrća, prednost imaju zelena lisnata povrća, za salate u raznim kombinacijama uz povrće spremljeno kao varivo; povrće koje nadima izbegavati ili koristiti u manjim količinama (krastavac, kupus, pasulj i sl.)

Povrće  lagano kuvati u zatvorenom sudu  sa malo vode ili na pari. Dobar način pripreme je i lonac pod pritiskom.

Takođe se preporučuju sve vrste kvalitetnog, zrelog voća, voćni sokovi, voćnni kompoti, pire od voća, u manjim količinama orah, badem, lešnik i suvo voće.

Masti i ulja

Za jelo se preporučuje suncokretovo ili ulje kukuruznih klica i maslinovo ulje.

Masnoća se ne sme dugo zagrevati ni pregrevati, najbolje je koristiti ulje u sirovom stanju. Zabranjena je upotreba masnih  zaprški.

Preporučuje se upotreba   obranog mleka, kiselomlečnih proizvoda dobijenih od istog,  mladi sirevi sa smanjenim procentom masti. Različite vrste mlečnih napitaka tipa milk šeik, čokoladno mleko itd. su zabranjeni.

Ishrana hematoloških pacijenata treba da je individualna, optimalna, raznovrsna sa poštovanjem dnevnog ritma i kontrolisana. Izbor namirnica treba prilagoditi opštem stanju pacijenta. Priprema hrane zahteva primenu postupaka i kombinacije namirnica koje neće pogoršati stanje obolelog. Najbole je kontaktirati nutricionistu ili dijetologa!